english

Lav i krmača

Ivana Brlić-Mažuranić

(1943.)

autor

zbirka

Basne i bajke

godina

1943.

jezik

hrvatski

medij

tiskani tekst

ilustrator

Vladimir Žedrinski

sken

ilustracije

priča

               LAV I KRMAČA

 

U prašumi nekoj, sred svakakva življa

Našla se jednoć i krmača divlja.

Našla tu se svinja, u čem nije bila,

Te stala baš zato svog svinjskog rila

Svud trage zabadat. — I poče da ruje,

Da njuška, da traga, da grdi, da psuje —

A praščići njeni, desetak na broju,

I rokću i ruju uz majčicu svoju.

 

              Tako do lava.

    Pred spiljom na suncu kralj pustinje spava.

    A do njega lavić. Te šapicom gibkom

    Poskakuje vješto za tanašnom šibkom.

    I krasan je mališ: ko zrnašce jedar,

    I snažan, i gibak, i žustar, i vedar.

    Al neka je liepo od suhoga zlata,

    Kad krmača hoće i traži inata!

   

    Prikuči se lavu i roknu mu drzko:

    — A nije li vama, gospodine, mrzko,

    Što morate čuvat tog jedinog sina,

    Dok deset ih ima valjana živina?

   

    U čudu se prene moj lave od sna

    I pridiže glavu — a što drugo zna?

    (Jer ako se hoćeš vlastodržcem zvati;

    Tad odgovor moraš i krmači dati!)

    Pa na noge skoči i uzpravi stas,

    A gorom i dolom zatutnji mu glas:

 

— Iš tragom bez traga, ti njuškalo jedno,

Što lavljega nisi ni pogleda vriedno!

Ti sinove krmke na čopore gojiš,

I što ih je više, to gordije brojiš.

Ja uzgajam sina i ponos mi sav,

Što jedan je samo, al zato je lav.

cijeli tekst

Lav i krmača

Ivana Brlić-Mažuranić

               LAV I KRMAČA

 

U prašumi nekoj, sred svakakva življa

Našla se jednoć i krmača divlja.

Našla tu se svinja, u čem nije bila,

Te stala baš zato svog svinjskog rila

Svud trage zabadat. — I poče da ruje,

Da njuška, da traga, da grdi, da psuje —

A praščići njeni, desetak na broju,

I rokću i ruju uz majčicu svoju.

 

              Tako do lava.

    Pred spiljom na suncu kralj pustinje spava.

    A do njega lavić. Te šapicom gibkom

    Poskakuje vješto za tanašnom šibkom.

    I krasan je mališ: ko zrnašce jedar,

    I snažan, i gibak, i žustar, i vedar.

    Al neka je liepo od suhoga zlata,

    Kad krmača hoće i traži inata!

   

    Prikuči se lavu i roknu mu drzko:

    — A nije li vama, gospodine, mrzko,

    Što morate čuvat tog jedinog sina,

    Dok deset ih ima valjana živina?

   

    U čudu se prene moj lave od sna

    I pridiže glavu — a što drugo zna?

    (Jer ako se hoćeš vlastodržcem zvati;

    Tad odgovor moraš i krmači dati!)

    Pa na noge skoči i uzpravi stas,

    A gorom i dolom zatutnji mu glas:

 

— Iš tragom bez traga, ti njuškalo jedno,

Što lavljega nisi ni pogleda vriedno!

Ti sinove krmke na čopore gojiš,

I što ih je više, to gordije brojiš.

Ja uzgajam sina i ponos mi sav,

Što jedan je samo, al zato je lav.